Hrana i piće

Kafa

Kafa je neizbežni ritual naroda Srbije

Kafa Srbija Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko jedna i po milijarda šoljica kafe! Od tog broja, najmanje deset miliona šoljica se ispije u Srbiji.

Stanovnici Srbije su njeno visočanstvo, kafu, upoznali po dolasku Turaka u Evropu, a sama reč kafana je turskog porekla i označava kuću u kojoj se pije kafa. Prve kafane otvorili su Turci u Carigradu početkom 16. veka. Osvajajući Balkansko poluostrvo i dalje napredujući ka Evropi, Turci su pored džamija podizali i hramove posvećene kafi, takozvane kafane. Tako je daleke 1521. godine u Beogradu, otvorena prva kafana, u kojoj se najpre pila crna turska kafa.

Jedna od najstarijih sačuvanih kafana u Beogradu je kod "?", preko puta Saborne crkve. Ona je često menjala naziv, te su se vlasnici još češće nalazili u rebusu kako da je prekrste. Otuda i današnji, pomalo nesvakidašnji naziv “?”. Ta kafana nije bila jedina, nicale su na svakom ćošku, u svakom gradu i svakom kutku Srbije, pre svega zahvaljujući činjenici da je ispijanje kafe je na ovim prostorima postalo i ostalo neizbežni dnevni ritual.

Bez obzira na razne vrste i načine konzumiranja kafe, u Srbiji se i dalje najviše pije turska kafa. Espreso, Nescafé i filter kafa su postali planetarni fenomeni, i kao takvi prisutni su i na ovim prostorima, ali to su kafe koje se piju s nogu. Kod nas, samo crna ili turska kafa nosi tu težinu društvenog fenomena. Treba znati uživati u kafi. A to znači umeti usporiti život, pustiti vreme da teče, uvesti red u svakodnevicu. Sesti, srknuti malo crnog napitka i preko ruba šoljice gledati ljude kako prolaze. Ne misliti ni na šta. A to je umeće koje polako iščezava. Turska kafa nije instant doživljaj!

Ta “domaća” crna kafa se priprema bitno drugačije, a karakteriše je talog kojeg espreso i filter kafa nemaju. Njene varijante su sa ili bez šećera i mleka. Kuva se u džezvi, gde se voda zagreje do "prvog ključa". U drugoj džezvi se zagreje kafa na suvo, pa se onda prelije ključalom vodom. Brža varijanta je dodati prah kafe u ključalu vodu, i naravno paziti da kafa ne iskipi. Mada kažu u narodu, da je iskipela kafa predznak novčanog dobitka.

Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi. Pravoj, turskoj kafi. Nekada, ona se obavezno služila uz kocku šećera ili ratluk. Toliko je bila i ostala sveprisutna, da su ljudi izmislili ritual čitanja sudbine iz šoljice kafe. Jer, turska kafa, kada se popije, na dnu šoljice ostavlja crni trag u vidu soca. Prevrtanjem šolje, soc se razliva i pravi figure iz kojih se proriče budućnost. No, ta praksa je toliko luckasta koliko i poznati i neočekivano priznati razlog zbog kojeg deca nikako ne smeju da piju kafu. "Ako piješ kafu porašće ti rep", je jedini izgovor koji su odrasli izmislili kako bi odvratili decu od uživanja u kafi.

Zato, kada prvi put popijete kafu sa roditeljima - to znači da ste odrasli. Kada vam se od soca po prvi put začepi sudopera, to znači da ste definitivno postali ovisnik. A kada po prvi put popijete kafu u Srbiji, i to u društvu lokalnih ljudi, smatrajte da ste postali deo jedne velike porodice.

Ali danas, i nije toliko bitno da li je ona crna, turska, nes, espreso, ili filter, koliko je važan osećaj zajedništva kojeg ona pruža. Čak i kada je pijete sami, budite sigurni da istog momenta, širom sveta, makar milion ljudi zajedno sa vama uživa u tom crnom, božanskom napitku.